[ Generalna
]
18 Januar, 2016 14:39
Ako pogledamo malo bolje oko sebe, shvatimo koliko ustvari nismo svoji. Koliko sa nama uvek upravljaju drugi ljudi, uređaji. Koliko se god borimo da budemo originalni uvek ćemo naći nekoga sličnog sebi. Dok ležim i pišem ovaj tekst shvatam tu prolaznost života, počinjem da osećam monotoniju. Iako postoje trenuci koji obećavaju da će izbrisati tu monotoniju to je samo trenutno. Na primer kada radimo ono što volimo u tom trenutku smo srećni, taj trenutak trebamo da iskoristimo najviše što možemo, jer ipak, posle tog trenutka nastavlja se život. Poenta je da živimo za trenutke i da ih stvaramo što više, i pamtimo uvek neke od njih. Ponekad osetimo da nismo u koloseku. Evo jedne priče koja to dokazuje. Odlučila sam da izađem na jedno mesto na koje inače nisam izlazila, i sad u redu, tu su ljudi koje poznajem. Ali čekaj malo ti ljudi su se pretvarili u nešto što ne poznajem. Odjednom su se stopili sa masom polovnih mozgova kojima su vredne stvari u životu sat na ruci, skupo piće, skupe cigarete. Dok sve to posmatram vidim jednu devojku sa strane koja je sasvim normalna, nije ,,napadna", čak i lepa, pije vino, ume da se ponaša. Pomislih ,,pa ovde ipak ima još neko normalan", ali onda je usledio šok. Njoj je prišao muškarac bar 30 godina stariji, dalje ne moram ni da pišem. Onda sam se zapitala gde sam ja? Zašto uporno pokušavam da pronađem sebe, a ne mogu nikako. Zašto je sve tako polovno, zašto se u današnjem svetu kupuje? Posle nekog vremena pronašla sam se, ali o tome kasnije.. :)
[ Generalna
]
15 Januar, 2016 22:43
Ponekad nedostaje list da bi se napisala cela knjiga. Nedostaje deo da se sklopi slagalica, to je život. Svi znamo taj period kada pronalazimo sebe, kada se menjamo prelazimo iz jedne osobe u drugu. Nekada davno živela sam za sport, druženja, ali to je nekako bilo ono što mi je i bilo najpristupacnije. Vremenom, upoznamo nove ljude, one prave ili ne. One loše ili dobre, vremenom shvatimo. Kada sam upoznala one ,,loše" ljude, one ljude koji žive samo od danas do sutra, kojima ništa nije sveto. Tim ljudima je osnova života provod. Polako ulazila sam u taj svet i analizirala pojedine situacije. Prilagodavanje mi je uvek bila jaca strana. Onda se zapitam zašto sam ja tu, da li ja pripadam tim ljudima. I shvatim, ti ljudi nisud eo mene, ja nisma deo njih. Pokušala sam da se vratim na staro ali teško je izaci iz zacaranog kruga laži i manipulisanja, teško je da se vratiš. Ali nikada se nisam kajala, jer sve je to za mene bilo jedno novo iskustvo. I verovatno ne bi znala da se nisam opekla, jer koja je svrha života ako ne rizikujemo da razumemo i druge svetove? Svako ima svoju pricu, zar ne? Iz koje si ti?
